Upala uva se deli na upalu spoljašnje uva tj. slušnog kanala i upalu srednjeg uva.
Upala spoljašnjeg uva (slušnog kanala) se češće javlja leti jer obično nastaje posle kupanja u bazenima i rekama, a ređe u moru. Od simptoma se najčešće javljaju osećaj svraba, zapušenosti uva i bol, te blago oslabljen sluh. Bol može biti veoma jak kod oticanja kože slušnog kanala. Zapaljenje je izazvano bakterijama i gljivicama koje žive u prljavoj vodi. Lečenje se sastoji od dobrog čišćenja slušnog kanala ispiranjem 3% bornom kiselinom ili aspiracijom sadržaja iz spoljašnjag slušnog kanala a zatim postavljanjem antibiotske i antimikotske kreme nanešene na gazu koju lekar postavlja u ušni kanal. Gaza se menja svaki dan ili svaki drugi dan, a nakon poboljšanja simptoma se mogu propisati i kapi za uvo. Ukoliko je bolest praćena temperaturom i otokom okolnih limfnih žlezda, prepisuju se i antibiotici.
Tokom lečenja kupanje je zabranjeno, jer svaki kontakt obolelog uha sa vodom može da pogorša infekciju. Upala slušnog kanala se može javiti i zbog čačkanja uva, koje se tom prilikom ozleđuje. Ozleđena koža predstavlja savršeno mesto za prodor bakterija i gljivica. Uši je zabranjeno čačakati sa štapićima pošto se u ušnom kanalu nalazi slušna mast-cerumen, koja ima zaštitnu ulogu. Ako se štapićima za uši ona čisti, uklanja se postojeća prirodna zaštita i otvara put za infekciju. Slušna mast se otklanja ako je ima u većoj količini te smanjuje sluh. Kod upale slušnog kanala za plivanje se preporučuje korišćenje čepića za uvo, koji se postavljaju u ušni kanal, sprečavaju ulazak vode i štite od infekcije. Neophodan je pregled lekara specijaliste, pri čemu se procenjuje da li simtomi potiču od upale srednjeg i spoljašnjeg uva. Lečenje traje jednu do dve nedelje i potrebno je strpljenje i od strane lekara i pacijenta. Kod dijabetičara su češće komplikacije i lečenje je sporije.
Upala srednjeg uva se češće javlja kod dece nego kod odraslih. Oko 70% dece navršene treće godine bar jednom preleži upalu uva. U odnosu na odrasle deca
češće obolevaju jer njihov imunološki sistem nije u potpunosti razvijen, pa nisu u stanju da se na adekvatan način bore sa infekcijom. Do upale dolazi i zbog anatomskog izgleda Eustahijeve tube (ona spaja srednje uvo i nosni sprat ždrela) koja je kraća i ravnija nego kod odraslih. Kao takva nije u stanju da obezbedi normalan protok vazduha i ventilaciju između nosa, ždrela i uva. To omogućava lakši prodor mikroorganizama, dovodeći do upale koja može iz nosa da se prenese i na srednje uvo.
Akutna upala uva kod najmlađih najčešće počinje prehladom i začepljenjem nosa. Javlja se bol u uvu, nekad curenje gnoja iz uva i povišena telesna temperatura.
U većini slučajeva upala uva kod najmlađih je virusne prirode, ali može da se komplikuje u bakterijskom upalom. Važno je držati nos prohodnim. Koriste se vazokonstriktorne kapi za nos i slani rastvor. Da li je potreban antibiotik za lečenje upale srednjeg uva odlučiće lekar specijalista. Kod čestih i ponavljanih upala srednjeg uva potrebno je proceniti da li je tome uzrok uvećan treći krajnik. Ukoliko se konzervativnom terapijom ne mogu rešiti problemi nekad je indikovana operacija trećeh krajnika o čemu takodje odlučuje lekar specijalista otorinolaringolog.
Autor: Mr sci dr Gabriela Aleksov, otorinolaringolog