Koža nije samo pasivna površina, već živi ekosistem koji se razvija vremenom kroz kontinuirane interakcije sa drugim ekosistemima. Žan-Noel Torel, francuski biolog, predstavio je svoju ideju o nezi kože koja je zasnovana na ekobiologiji.
Koža je dom milijardama mikroorganizama, poput bakterija, gljivica i virusa. Ti nevidljivi oblici života čine mikrobiom kože.
Mikrobiom vaše kože može se promeniti pod uticajem nepovoljnih faktora. Takvo stanje neravnoteže naziva se disbioza i uglavnom je u korelaciji sa nekim dermatozama:
- atopijski dermatitis,
- psorijaza,
- akne,
- rosacea,
- rane koje ne zarastaju,
- perut,
- gljivične infekcije noktiju na nogama,
- virusne bradavice.
Kako održati kožu zdravom?
- Nemojte preterivati sa higijenom, jer na taj način možete narušiti ravnotežu mikrobioma ako prečesto čistite kožu i koristite mnogo antibakterijskih proizvoda.
- Hidratantna sredstva jačaju barijeru kože; posebno su korisna kod ekcema ili psorijaze.
- Hranite se balansirano. Mikrobi u vašim crevima utiču na kožu. Dobro je unositi hranu biljnog porekla jer ona sadrži prebiotike koji pogoduju dobrim bakterijama.
- Vežbajte i bavite se sportom. Fizička aktivnost korisna je za celokupno zdravlje. Pozitivno utiče i na crevni mikrobiom i podržava mikrobiom kože.
- Boravite u prirodi – zelene površine mogu pogodovati našem mikrobiomu i poboljšati mentalno i fizičko zdravlje.
- Lečite zdravstvene probleme. Simptomi povezani sa kožom česti su kod određenih zdravstvenih stanja koja nisu pod kontrolom, poput dijabetesa, upalnih bolesti creva ili psihičkih stanja.
- Pušenje cigareta može uzrokovati upalu i narušiti mikrobiom kože.
Koja je uloga mikrobioma kože?
Mikrobiom ima veoma važnu ulogu:
- Borba protiv infekcija. Neki mikrobi deluju poput prirodnog antibiotika i pomažu u održavanju pH vrednosti kože, što mnogi štetni mikroorganizmi ne podnose.
- Podrška radu imunološkog sistema. Mikrobi na koži deluju kao signal upozorenja, obaveštavajući imunološki sistem o prisutnosti štetnih bakterija ili virusa.
- Reakcija ćelija na UV zračenje. Mikrobiom određuje način na koji ćelije reaguju na UV zračenje.
- Zarastanje rana i kontrola upale. Signali koje šalje mikrobiom kože mogu aktivirati ili deaktivirati imuni sistem.
Evolucija mikrobioma kože
Vaša „osnovna mikrobiota” jeste skup mikroorganizama koji su stalno prisutni na vašoj koži. Taj sastav mikroorganizama stabilizuje se rano u životu, oko treće godine, ali se može menjati.
Hormoni povezani sa pubertetom podstiču lučenje sebuma, prirodne masnoće koja prekriva kožu. Određene bakterije „vole” sebum. Zbog toga je verovatnije da ćete u tinejdžerskoj dobi imati akne.
Sastav mikrobioma kože razlikuje se u odnosu na deo tela.
Na mikrobiom kože utiču:
- geni,
- ishrana,
- druge životne navike, poput pušenja,
- okolina,
- zagađenost vazduha,
- izloženost UV zračenju.
Na kolonizaciju kože i mikrobiom utiču i okolnosti iz najranijeg životnog doba.
Autor: dr Laura Lasinger, specijalista dermatovenerologije