Akne (bubuljice) su vrlo česta pojava kod tinejdžera, ali se stvaraju i do treće decenije života.
Patogeneza je vezana za genetsku predispoziciju, prekomernu produktivnost sebacealnih (lojnih) žlezda i poremećaj procesa orožavanja izvodnog kanala ovih žlezda uz prisustvo Propionibacterium acne anaerobne bakterije. Glavni akter u razvoju akni je androgen dihidrotestosteron, koji se stvara u količinama od 2-20 puta većim u odnosu na osobe koje imaju zdravu kožu i zato nastaje hiperstimulacije pilosebacealnih jedinica.
Na stvaranje akne utiču hormonalni status, ishrana i stres kao i prateća oboljenja. Kako je otežano pražnjenje sadržaja sebacealne žlezde, dolazi do proširenja njenog izvodnog kanala inakupljanja medijatora koji podstiču upalu, usled čega se stvaraju promene na koži crvene boje, izdignute, do nekoliko milimetara dijametra sa centralnom gnojnom kolekcijom, koja se nekada spontano prazni, a istiskivanjem uglavnom ostavlja ožiljak-bubuljice.
Bubuljice se mogu videti na licu, tipično na licu u distribucijom u T-zoni i na ledjima. Akne su prepoznatljive već u njihovom ranom stadijumu i preporuka je da se one leče sa strane specijaliste za kožne bolesti.
Neadekvani tretmani ili korišćenje raznih sredstava mogu nekad pogoršati kliničku sliku, a nakon toga je i terapija otežana. Kako u osnovi pojave akni mogu biti i hormonski poremećaji, policistični jajnici i druga stanja u sklopu kojih se kao jedno od manifestacija bolesti upravo javljaju bubuljicama slične promene. Terapijski pristup je multidisciplinaran ukoliko za postoji indikacija ,a tim stručnjaka čine dermatolog, ginekolog, endokrinolog, psiholog..
Lečenje akni zahteva mnogo strpljenja kako sa strane mladog pacijenta tako i sa strane doktora.Potrebno je predočiti karakter bolesti, precizirati dijagnozu, predvideti tok i modalitete terapije. Lečenje je uvek individualno jer se na taj način može prognozirati najbolji efekat za pacijenta koji ima akne. Neretko u blažim oblicima bubuljice se kod omladine ublažuju dopunskim lekovitim sredstvima koji u sebi sadrže razna jedinjenja sa blagotvornim dejstvom na upalni proces u pilosebacealnoj jedinici, poseduju antioksidativna svojstva i deluju antibakerijski, pri tome nemaju nikakve nuspojave.
Sam pacijent ili roditelj radje prihvata terapiju dermatologa koja se delom bazira na prirodnim preparatima i kombinuje se sa lekovima za lokalnu primenu u obliku krema ili gela.
Ovakav pristup kod izbora startne terapije kod početnih oblika akni, ima cilj da u nekim slučajevima pacijenta poštedi od uzimanja lekova. Lokalna terapija se primenjuje u većini slučajeva u kombinaciji sa lekovitim sredstvima ili antibioticima peroralno. Najviše se prepisuju retinoična kiselina, arotinoid adapalen, kombinacije izotretinoina, glikolne kiseline,.itd.. kao i azalaična kiselina.
U srednje teški i teškim upalnim varijantama akni terapija izbora su neki od sistemskih lekova tipa izotretinoina i tetraciklina. Oni se uzimaju po šemi i isključivo po preporuci lekara. Za postizanje maksimalnog terapijskog učinka neophodna je konstantna komunikacija pacijenta sa svojim dermatologom, vezano za doziranje i primenu, prilagodjavanje doza i kombinaciju lekova.
Svaki kandidat za lečenje bubuljica drugačije reaguje na ordinirane lekove, preparate odnosno kreme, zato je redovna kontrola osnova za adekvatno praćenje bolesti. Važno je pridržavati se dijete bez namirnica sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, manje masne hrane i veštačkih aroma, konzervansa.
Autor: Dr Spec Laura Lasinger