PSORIASIS

Psorijaza je rasprostranjeno oboljenje koje se javlja kod oko 2% stanovništva. Psorijaza je kompleksno hronično, multifaktorijalno inflamatorno oboljenje koje se manifestuje u prekomernom bujanju rožastih ćelija u epidermu, i dovodi do pojava eritematoznih plakova na koži tela uz prisutno srebnkasto-belo ljuspanje.
Faktori okoline, genetska predispozicija i i imunološki profil igraju glavnu ulogu u pojavi psorijaze. Bolest se pre svega manifestuje na koži laktova, kolena, skalpa, lumbosakralne regije. Kod 30% pacijenata, zahvaćeni su i zglobovi (arthritis).

Na razvoj bolesti imaju uticaj životna dob, pol, body mass index, alkohol, duvan, antihipertenzivi,
nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

Znaci i simptomi

• Prisustvo većih eritematoznih plakova sa srebrnkasto-belim debelim ljuspama
• Nagla pojava sitnih rasutih crvenih okruglih polja sa ljuspama.
• Bolovi u zglobovima/ psorijatični artritis sa ili bez kožnih promena
• Pruritus / svrab je naročito prisutan kod eruptivne psorijaze/psoriasis guttata
• Afebrilnost/osim kod pustularne ili eritrodermijske psorijaze
• Distrofični nokti
• Conjunctivitis ili blepharitis

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, dermatološkog pregleda i dopunskih testova (Auspitz fenomen, Köbner) po potrebi se radi laboratorija, biopsija ili RTG(zahvaćenost zglobova).

Tipovi Psorijaze

• Hronična stacionarna psorijaza (psoriasis vulgaris): Najučestaliji oblik psorijaze koji zahvata skalp, retroaurikularni predeo, ekstenzorne površine, lumbosakralni predeo.
• Plaque psoriasis: predilekciona mesta su kolena, laktovi, poglavina i trup
• Psoriasis guttata: predominatno se pojavljuje na trupu, naglo, 2-3 nedelje nakon respiratorne infekcije sa Streptococcus Beta haemolyticus
• Psoriasis inversa: prisutna na fleksornim stranama u predelu pazuha i prepona, ispod dojke
• Psoriasis pustulosa: javlja se na dlanovima i tabanima , nekada difuzno na telu
• Erythrodermia psoriatica: zahvaćenost blizu čitave površine površine tela
• Psoriasis capillitii:50% pacijenata ima psorijazu poglavine
• Psoriasis unguium: teško je razlikovati od gljivičnog oboljena nokatne ploče, a distrifični nokti kod psorijaze često su zahvaćeni gljivicama.
• Psoriatic arthritis: 10-30% bolesnika sa kutanim promenama razvija psorijatični artritis. Zahvaćeni su zglobovi šake i stopala, nekada i veliki zglobovi.
• Psoriasis oris: Se javlja kao cheilosis, zahvata vermilion usana i okolni rub.
• Psoriasis erruptiva : na trupu i gornjim ekstremitetima se javlja uglavnom kod mladih

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike. U nekim slučajevima potrebne su dodatne procedure kao što su laboratorijske analize, RTG ili biopsija.

LEČENJE PSORIJAZE

Lečenje psorijaze je veoma težak zadatak, i uključuje lekove lokalno ili sistemski, fototerapiju, balneo-klimatsko lečenje, sunce, redukciju stresa, vežbe, adaptaciju ishrane specifičnim potrebama organizam, biljne čajeve.

Eksperti u dermatologiji sa svih strana sveta su priložili najnoviju preporuku za medikamentoznu terapiju psorijaze.

SISTEMSKA TERAPIJA

• Metotreksat
• Ciklosporin
• Retinoidi
• Biološki agensi
• TNF inhibitori(infliximab, etanercept, adalimumab)
• Fosfodiesteraza-4 inhibitori(apremilast)

LOKALNA TERAPIJA

• Keratolitici /salicilna kiselina, urea, mlečna kiselina
• Imunomodulatori /pimekrolimus
• Kortikosteroidi
• Analog D vitamina / calcipotriol
• Katran
• Retinoid/Tazaroten
• Topijski kortikosteroidi (triamcinolone acetonide 0.025-0.1% cremor, betamethasone 0.025-0.1% cremor)

ALTERNATIVE TERAPIJSKE OPCIJE

• Fototerapija, UV češalj
• Redukcija stresa
• Redovna fizička aktivnost i bavljenje sportom
• Balneo klimatsko lečenje / sunce, more, banje
• Homeopatija
• Čaj od lekovitog bilja

DIJETA

Dijeta za ublažavanje simptoma kod psorijaze: Izbalansirana dijeta može doprineti terapiji ovog
oboljenja.

Povrće treba jesti sirovo,: šargarepa, repa, koren celera kao i zeleniš (spanać, peršun, zelena salata, kupus i to u svim oblicima, bundeva koja se može jesti kuvana i parena, a meso je bolje zameniti pečenim krompirom.

Dovoljan unos tečnosti. Unosite čistu vodu, i to ne manje od 1,5 litara dnevno. Piti sveže voćne sokove bez šećera (NAPOMENA: sok od paradajza,limuna, limete i grejpa nije dozvoljen). Izbegavati proizvode sa mnogo holesterola, masti, proteina i ugljenih hidrata: masnog mesa, kobasica, jetre, i puter.

Zabranjeno (paradajz, kečap, crvene bobice, kao i namirnice koje su crvene boje).

Konzumiranje do 150 grama dnevno: zečijeg mesa, ćurećeg mesa, ili čiste govedine kuvane ili parene, odaberite vegetarijanska jela, čorbe od mesa i različite blage supe.

UVRSTITI U ISHRANU NAMIRNICE KOJE SU BOGATI IZVOR VITAMINA I OLIGOELEMENATA

1. ANTOKSIDANSI/vitamini C i E, beta-karotena, zink i selen
2. FOLATI /spanać, brokoli, karfiol, kelj, špargle, seme senfa,
3. Omega-3 Masnih kiselina/ orasi, soja, losos
4. CINK/Jezgrasto voće, legumini, zrnevlje
5. Ograničiti unos namirnica sa visokoim glikemijskim indeksom i šećer
6. Kurkuma

ELIMINISATI

Alkohol, brza hrana, kobasice, slanina, crveno meso, mleko, jaja, paprika, krompir, patlidžan,
paradajz, grejpfrut, narandža, limun, limeta, crvena mlevena paprika, cimet, kari, sirće, tabasko i
vorčester sos, kečap

Autor: Dr spec Laura Lasinger, Dermatovenerolog