Infarkt miokarda

Srčani udar nastaje kada je dotok krvi u srce ozbiljno smanjen ili blokiran. Začepljenje je obično zbog nakupljanja masti, holesterola i drugih supstanci u koronarnim arterijama.

Koji su znaci infarkta?

Srčani udar može nastati iznenadno i intenzivno ili postepeno sa blagim bolom.

1. Nelagodnost u grudnom košu koja traje više od nekoliko minuta – ali može i periodično nestati, pa ponoviti. Opisuje se kao neprijatan pritisak, stezanje ili bol.

2. Bol ili nelagodnost u jednoj ili obe ruke, koja se širi od lopatica, u leđima, vratu, vilici ili stomaku.

3. Nedostatak daha

4. Hladan znoj, mučnina, nesvestica

Odmah potražite pomoć ako mislite da imate srčani udar!

1. Pozovite hitnu medicinsku pomoć.

2. Uzmite nitroglicerin, ako vam ga je preporučio lekar.

3. Uzmite aspirin, ali samo ako Vam se preporučujesa strane lekara ili osoblja hitne medicinske pomoći.

Uzimanje aspirina tokom srčanog udara može smanjiti oštećenje srca sprečavanjem zgrušavanja krvi. Infarkt može biti uzrokovan potpunom ili delimičnom blokadom koronarne arterije.Akutna kompletna blokada srednje ili velike srčane arterije obično znači da ste imali infarkt miokarda sa ST elevacijom. Parcijalana blokada znači da ste imali infarkt miokarda bez elevacije ST segmenta.

Ostali uzroci srčanog udara uključuju:

- Spazam koronarne arterije

Ovo je jak spazam krvnog suda koji nije začepljen.

Arterija uglavnom ima plakove holesterola, zadebljale su i suženog lumena. Spazam koronarnih arterija se naziva Prinzmetalova angina (vazospastična angina).

- Virusne infekcije mogu uzrokovati oštećenje srčanog mišića

- Spontana disekcija koronarne arterije

Ovo stanje opasno po život nastaje zbog puknuća unutar srčane arterije.

Šta je ANGINA PECTORIS?

Angina pektoris je klinički sindrom za koji je karakterističan bol u grudima ili osećaj nelagodnosti u grudnom košu izazvan ishemijom miokarda, ali bez njegove nekroze, provociran fizičkim naporom ili emocionalnim stresom. Bol prolazi posle nekoliko minuta odmora ili nitroglicerina datog sublingvalno. Anginozni bol označava aterosklerotsko oštećenje koronarnih arterija, ali se može javiti i kod bolesnika sa aortnom stenozom, hipertrofičnom kardiomiopatijom ili hipertenzijom bez oštećenja koronarnih arterija. Angina pektoris je razlog da se obratite lekaru. 

Dijagnostika infarkta srca:

- Elektrokardiogram EKG. Ovaj prvi test koji se radi za dijagnozu srčanog udara beleži električne signale dok putuju kroz srce. Lepljive elektrode su pričvršćene za grudi, ponekad i na i ruke i noge. Signali se snimaju kao talasi prikazani na monitoru ili štampani na papiru. EKG može pokazati da li imate ili ste imali srčani udar.

- Monitoring krvnog pritiska

- Praćenje pulsa

- Merenje temperature

- Analiza krvi

- Rendgen grudnog koša. RTG snimak grudnog koša pokazuje stanje i veličinu srca i pluća.

- Ehokardiogram. Zvučni talasi (ultrazvuk) stvaraju sliku srca u realnom vremenu. Ovaj test može pokazati kako se krv kreće kroz srce i srčane zaliske. ECHO može pomoći da se utvrdi da li je deo vašeg srca oštećen.

- Koronarna kateterizacija (angiogram)

- CT ili MRI srca

Terapija

Nakon srčanog udara, srčanog tkivo je oštećeno. Potrebno je hitno lečenje kako bi se popravio protok krvi i povratio nivo kiseonika. Kiseonik se daje odmah.

Lekovi za lečenje srčanog udara:

- Aspirin. Aspirin smanjuje zgrušavanje krvi. Pomaže u održavanju protoka krvi kroz suženu arteriju.

- Trombolitici ili fibrinolitici

Ostali lekovi za razređivanje krvi.

Nitroglicerin. Širi krvne sudove. Pomaže u poboljšanju protoka krvi u srcu. Nitroglicerin se takođe koristi za lečenje iznenadnog bola u grudima (angina). Daje se kao pilula pod jezik, kao pilula za gutanje ili kao injekcija.

Analgetici

Beta blokatori. Ovi lekovi usporavaju rad srca i snižavaju krvni pritisak. Beta blokatori mogu ograničiti količinu oštećenja srčanog mišića i sprečiti buduće srčane udare. Daju se većini ljudi koji imaju infrarkt.

ACE inhibitori. Ovi lekovi snižavaju krvni pritisak i smanjuju stres.

Statini. Ovi lekovi pomažu u snižavanju nivoa holesterola. Previše lošeg holesterola LDL može dovesti do okluzije arterije.

Operacije i intervencije za lečenje srčanog udara:

-Koronarna angioplastika i stent

-Koronarni bajpas

Rehabilitacija nakon infarkta

Rehabilitacija srca je individualni program vežbi i edukacije za poboljšanje zdravlja srca nakon infarkta. Fokusira se na vežbe, blage fizičke aktivnosti i zdravu ishranu koja je blagotvorna za srce, smanjenje stresa i postepeni povratak uobičajenim aktivnostima. Ljudi koji idu na rehabilitaciju srca nakon srčanog udara žive duže i manja je verovatnoća da će imati novi srčani udar ili komplikacije posle infarkta.

Faktori rizika od srčanog udara uključuju:

-Dob. Muškarci od 45 i više godina i žene od 55 i više godina imaju veću šansu da će dobiti infarkt nego mlađi muškarci i žene.

-Upotreba duvana. To uključuje pušenje i dugotrajno izlaganje pasivnom pušenju. Ako pušite, prestanite!

-Visok krvni pritisak. Vremenom, hipertenzija može oštetiti arterije koje vode do srca. Visok krvni pritisak koji se javlja sa drugim stanjima, kao što su gojaznost, visok holesterol ili dijabetes, još više povećava rizik.

-Visok nivo lipoproteina niske gustine LDL holesterola, "lošeg" holesterola, najverovatnije će suziti arterije. Visok nivo određenih masnoća u krvi zvanih trigliceridi takođe povećava rizik od srčanog udara. Manji je rizik od srčanog udara se ako je nivo holesterola lipoproteina visoke gustine HDL , "dobrog" holesterola, u granicama refenetnih vrednosti.

-Gojaznost.

-Dijabetes. Šećer u krvi raste kada pankreas ne proizvodi hormon koji se zove inzulin ili ga ćelije ne mogu pravilno koristiti. Visoka glikemija povećava rizik od srčanog udara.

-Metabolički sindrom. Ovo je kombinacija najmanje tri od sledećih stvari: proširenog struka (centralna gojaznost), hipertenzije, niskog dobrog holesterola, visokih triglicerida i visokog šećera u krvi.

-Porodična anamneza srčanih udara.

-Nedostatak kretanja, rekreacije.

-Nezdrava ishrana.

-Stres.

-Upotreba droga.

-Autoimuna stanja.

 

Komplikacije srčanog udara često su posedica oštećenja srčanog mišića: 

-Aritmije

-Kardiogeni šok

-Otkazivanje Srca.

-Perikarditis

Prevencija

Nikad nije kasno da preduzmete korake da sprečite nastanak infarkta miokarda – čak i ako ste ga već imali:

-Pridržavajte se zdravog načina života.

-Nemojte pušiti cigarete, cigarilose ili tompus!

-Održavajte normalnu težinu zdravom i uravnoteženom ishranom koja je čuva vaše srce!

-Redovno vežbajte i kontrolišite nivo stresa!

-Vodite računa o lečenju Vaših ostalih zdravstvenih problema!

--Visok krvni pritisak i dijabetes, mogu povećati rizik od srčanog udara.

-Konsultujte svog lekara koliko često su vam potrebni kontrolni pregledi.

-Uzimajte lekove prema uputstvu!

Vaš kardiolog može dati preporuku za lekove za zaštitu i poboljšanje zdravlja vašeg srca.