ZNAČAJ EHOKARDIOGRAFIJE U SVAKODNEVNOJ KLINIČKOJ PRAKSI

18.03.2018. 19:17

Ehokardiografija ili ultrazvuk srca počeo se postepeno primenjivati u kliničkoj medicini početkom šezdesetih godina prošlog veka kada su publikovani i prvi naučni radovi iz te oblasti. Počeci su bili veoma skromni i podrazumevali su jednostavnu aparaturu koja je bila u stanju da da prikaz srčanih struktura u jednoj dimenziji a bazirala se na uređajima koji su korišteni još u drugom svetskom ratu, prilikom otkrivanja neprijateljskih plovila.

Napredkom nauke i usavršavanjem tehnologije za poslednjih pola veka postignut je neverovatan napredak na polju ultrazvuka i ultrazvučnih aparata koji se neprestano i svakodnevno usavršavaju i razvijaju. Ovo polje medicine otvara dostiže neslućene granice na polju dijagnostike srčanih i drugih bolesti što je ujedno i osnovni preduslov za uspešno lečenje istih.

Danas se praktično kardiološki pregled teško može zamisliti bez ultrazvuka srca iako on nije uvek neophodan. Ipak, postoje stanja i bolesti koje nije moguće pravilno dijagnostikovati bez primene ultrazvuka, čak i za iskusne kliničare. 

Visoka pouzdanost, neškodljivost i niska cena danas ultrazvučni pregled srca čine od izuzetnog značaja.

Koje bolesti i stanja možemo i trebamo dijagnostikovati ovom metodom?

- To su u prvom redu urođene i stečene bolesti  srca, srčanog mišića i/ili srčanih zalistaka odnosno velikih krvnih sudova srca. Ovde naročito treba naglasiti da tu spadaju i bolesti srca koje su uzrokovane visokim krvnim pritiskom, oštećenje i loša funkcija srčanih zalistaka, veliki broj akutnih i hroničnih oboljenja srčanog mišiča, ishemijska bolest srca (angina pektoris, infarkt srca), bolesti perikarda ( osrčja) i druge.  Ovom tehnikom možemo pouzdano proceniti srčanu funkciju, odnosno pumpnu funkciju srca i njen kapacitet, kao i elastičnost odnosno rastegljivost srčanog mišića. Sa velikom pouzdanošću procenjujemo funkciju srčanih zalistaka i pratimo promene na istima.

Kome predlažemo ehokardiografski pregled?

- Preporučljivo je da uradi svako ko prvi put dolazi na kardiološki pregled, bez obzira na razlog posete, a da do sada isti još nije rađen.

- Također predlažemo svakoj osobi starijoj od 60 godina obzirom načešće postojanje oboljenja srca u toj dobi, a koja često mogu biti bez simptoma.

-Preporučuje se i kod mlađih osoba koje su dijabetičari ili imaju više faktora rizika 

- Svakako bi ultrazvuk srca trebao da uradi svako ko je u detinjstvu preboleo reumatsku groznicu, ko zna za postojanje neke urođene srčane mane, bilo da je operisana ili ne.

- Kod bolecnika kod kojih postoji sumnja na postojanje ishemijske bolesti srca.

- Kod pacijenata sa sumnjom na oboljenje srčanog mišića, odnosno praćenje ako je isto od ranije poznato.

- Svakom pacijentu koji je preboleo infarkt srca sa ili bez komplikacija.

- Ehokardiografiju treba uraditi svakom kome se konstatuje šum na srcu.

- Kod pacijenata koji su preboleli perikarditis (upalu srčane kese).

- Pre planiranja velikih hirurških zahvata u opštoj anesteziji kao i pre primene određenih citostatika.

- Pojava bolova u grudima i brzo zamaranje su svakako razlog da se obavi i ultrazvuk srca obzirom da iza ovih simptoma mogu biti ozbiljna srčana oboljenja.

- Periodične ehokardiografske preglede treba raditi svakom pacijentu koji je operisao srce ili ima ugrađen veštački srčani zalistak,  stentove ili pejsmejker.

- Obzirom da su neke srčane mane nasledne predlaže se ehokardiografski pregled članova porodice uz prethodnu konsultaciju sa izabranim lekarom ili kardiologom.

- I najzad, eho srca treba ponovo uraditi svakom hroničnom srčanom bolesniku kod kojeg dođe do značajnog pogoršanja ili promene do tada stabilnog stanja. 

Ehokardiografija = bolja i tačnija dijagnoza = bolje i uspešnije lečenje

Autor: Dr Dimitrije Dončenko, kardiolog