Šizofrenija

18.02.2021. 10:26

Shizofreni poremećaji predstavljaju skup psihičkih poremećaja sa sličnim simptomima i uzrocima koji zahtevaju određeno lečenje. Shizofrenija je težak mentalni poremećaj.  Najčešće se manifestuje slušnim halucinacijama, paranoidnim ili čulnim obmanama, neorganizovanim govorom i razmišljanjem i sve je praćeno značajnom socijalnom i profesionalnom disfunkcijom.

Početni simptomi se najčešće javljaju u ranoj mladosti.  Dijagnoza se zasniva na posmatranom ponašanju i na podacima iz pacijentovog života.  Smatra se da su doprinoseći faktori nastanka: genetika, psihološki i socijalni procesi

Glavni oblici lečenja su antipsihoticni lekovi, koji prvenstveno suzbijaju aktivnost dopaminskog (a ponekad serotoninskog) receptora.  Psihoterapija i profesionalna i socijalna rehabilitacija su takođe važne u liječenju. U ozbiljnijim slučajevima gdje postoji rizik po sebe i druge može biti neophodna i prinudna hospitalizacija, mada je danas boravak u bolnici kraći i rijeđi nego nekad.  Smatra se da ovaj poremećaj najviše pogađa percepciju, ali takođe obično doprinosi hroničnim problemima sa ponašanjem i emocijama.

ODLIKE I SIMPTOMI SHIZOFRENIH POREMEĆAJA

Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine s potpuno različitim znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo teški, dok su kod drugih beznačajni ili uopšte nisu izraženi. Postoji samo neodređen osećaj da nešto nije u redu.  Kod shizofrenih poremećaja često dolazi do gubitka svog ja i identiteta. Kod shizofrenije se javljaju  pozitivni i negativni simptomi. U pozitivne simptome spadaju  poremećaj mišljenja i govora i  halucinacije.  Pozitivni simptomi uglavnom dobro reaguju na lekove. Negativni simptomi predstavljaju deficit normalnih emocionalnih reakcija ili drugih misaonih procesa i slabije reaguju na medikamente. Oni uglavnom obuhvataju ujednačen ili otupeo afekat i emociju, oskudan govor, nesposobnost doživljaja zadovoljstva , nedostatak želje za stvaranje prijateljstva , i nedostatak motivacije.

UZROCI SHIZOFRENIJE

Kombinacija genetike i faktora okruženja utiče na razvoj shizofrenije.  Ljudi koji su u porodici imali shizofreniju, a koji pate od prolazne ili ograničavajuće psihoze, imaju 20–40% izgleda da im se posle dijagnostikuje shizofrenija.  Faktori okruženja vezani za razvoj shizofrenije obuhvataju životnu sredinu, korišćenje droge i prenatalne stresore. Faktori kao što su hipoksija i infekcija, ili stres i pothranjenost kod majke tokom fetalnog razvoja, mogu da dovedu do neznatnog povećanja rizika od shizofrenije tokom kasnijeg života.

KORACI KOJE JE MOGUĆE PREDUZETI ZA PREVENCIJU SHIZOFRENIJE 

Ne postoji siguran način da se spreči shizofrenija. Dokazi pokazuju da neki znakovi shizofrenije mogu biti prisutni od ranog detinjstva.  Rano otkrivanje i lečenje kod osoba koje imaju rizik od pojave shizofrenije, možda s početkom u detinjstvu, može pomoći kod kontrole simptoma pre nego što se razviju ozbiljne komplikacije, te može poboljšati dugoročne izglede. Takođe, pridržavanje plana lečenja može pomoći u prevenciji recidiva ili pogoršanju simptoma shizofrenije.

Autor: Dr Borbala Kolesar, specijalista psihijatar, subspecijalista sudski psihijatar