NAJCEŠĆA OBOLJENJA ŠTITNE ŽLEZDE

27.05.2018. 18:15

Štitna žlezda je žlezda sa unutrašnjim lučenjem,leptirastog oblika,smeštena na prednjoj strani vrata ispod Adamove jabučice. Ona u krvotok luči hormone štitne žlezde.

Hormoni štitne žlezde utiču na metabolizam svake ćelije u organizmu i utiču na rad ostalih hormona endokrinog sistema sa kojima su u ravnoteži. Grubo bi se moglo reći ubrzavaju ili usporavaju metabolizam.

Bolesti štitne žlezde su veoma rasprostanjene na našim prostorima i savremenoj populaciji.

Visok nivo stresa u svakodnevnom životu, uzrokovan savremenim životnim tempom,nadekvatna ishrana i genetska predispozicija najcešći su faktori koji dovode do nastanka oboljenja štitne žlezde.

Najčesća oboljenja štitne žlezde na našim prostorima su (opadajućim redosledom):

  1. Hronični tireoiditisi (neinfektivne,autoimune upale uzrokovane poremećenim
    odgovorom našeg imunog sistema)
  2. Ciste
  3. Nodozna struma(uvećana štitna žlezda zbog prisustva nodusa-čvorića)
  4. Gušavost ili difuzna struma(uvećanje štitne žlezde)
  5. Karcinom štitne žlezde( zbog ozbiljnosti oboljenja zaslužuje posebnu pažnju i pravovremeno reagovanje lekarskog tima).

HRONIČNI TIREOIDITISI

Najcešće su to Mb. HASHIMOTO ,Mb. GRAVES i brojni tkv "silent"(tihi) tireoiditisi. Usled poremećenog odgovora, naš imuni sistem stvara antitela na ćelije štitne žlezde. Određena antitela stimulišu rad štitne žlezde a određena gase njenu funkciju.

U većini slučajeva ova reakcija dovodi do postepenog uništavanja štitne žlezde i nastanka hipotireoze. Hipotireoza kao i prolazna hipertireoza koji nastaju tokom ovog oboljenja su ozbiljna metabolička stanja koja mogu u velikoj meri da ugroze naše zdravlje. Hipo i hipertireoza se uspešno kontrolišu lekovima koje propisuje endokrinolog a samim tim nestaju i tegobe koje pacijent ima. Trend je porasta hroničnih tireoiditisa u mladjoj populaciji (20-45god).

CISTE

Ciste su male kolekcije tečnosti (koloida) u žlezdi i u najviše slučajeva javljaju se kao početak nekog oboljenja štitne zlezde. Potrebno ih je kontrolisati.Nakon dijagnostikovanih cista na ultrazvučnom pregledu se predlaže endokrinološka obrada i ultrazvučna kontrola.

NODOZNA STRUMA

Oboljenje koje se karakterise uvećanom štitnom žlezdom koja sadrzi mnoštvo nodusa-čvorica. Ovi nodusi mogu biti hormonski aktivni, neaktivni, najcešće dobroćudni.

Velika većina ovih čvorića se zahvaljujući savremenoj ultrazvučnoj dijagnostici, laboratoriji i citološkoj obradi dobro diferencira od malignih zloćudnih karcinoma.

DIFUZNA STRUMA

Ravnomerno uvećanje štitne žlezde najcešće kao posledica nedovoljnog unosa joda i selena ili u sklopu nekih drugih oboljenja ili stanja endokrinog sistema.

KARCINOM ŠTITNE ŽLEZDE

Pojavljuje se kao jedan nodus-čvorić u štitnoj žlezdi i često je udružen sa prethodno razvijenim hroničnim tireiditisom. Dijagnostikuje se ultrazvučnim pregledom, biohumoralnim markerima i citološkom obradom, timskom saradnjom radiologa, endokrinologa, patocitologa i hirurga.

KADA OTIĆI NA ULTRAZVUČNI PREGLED ŠTITNE ŽLEZDE?
ODGOVOR: KADA PRIMETIMO NEKI OD OVIH SIMPTOMA:

- dugotrajnija nervoza
- iritabilnost
- umor
- suva koža
- depresija
- gubitak kose
- intolerancija na niže temperature
- povećan apetit
- gubitak na telesnoj težini
- poremećaji srčanog ritma(ubrzano lupanje srca , usporeno,neravnomerno)
- nesanica,
- prolivi,
- poremećeni menstruacioni ciklusi
- oticanje kapaka
- pojačano znojenje
- promuklost
- oticanje vrata
- dugotrajan suv kašalj.
- kamenci u oba bubrega i žučnoj kesi istovremeno(paratireoidne žlezde)

Ove tegobe mogu biti uzrokovane i manjkom ili viškom tireoidnih hormona koje žlezda luči(hipotireoza ili hipertireoza) ili jednostavnim kompresivnim efektom žlezde na okolne anatomske strukture vrata.

Pregled štitne žlezde predlaže se i:

PREVENTIVNO jer se u velikom broju slučajeva hronični tireoiditis razvija godinama, polako a samim tim i simptome pacijent teže primećuje kao i zbog karcinoma štitne zlezde koji u većini slučajeva u početnom stadijumu ne uzrokuje nikakve tegobe.

KAKO POSTUPITI

  1. Napraviti ultrazvučni pregled štitne žlezde i mekih tkiva vrata.
  2. Laboratorijsku obradu koja podrazumeva odredivanje nivoa hormona štitne zlezde u krvi FT3 ,FT4 i TSH.U pojedinim slučajevima potrebno je upotpuniti laboratoriju dodatnim biohumoralnim markerima(antitela i tumor markeri).
  3. U slučaju pozitivnog ultrazvučnog nalaza i loših laboratorijskih vrednosti obaviti pregled endokrinologa koji propisuje terapiju i indikuje dalje kontrolne ili dijagnostičke preglede...

Autor: Dr Igor Skenderović, Specijalista Radiologije