KAKO PREPOZNATI ŠEĆERNU BOLEST?

18.03.2018. 15:32

Postoje dva osnovna tipa šećerne bolesti: tip 1 ( insulin-zavisni oblik ) koji se javlja u detinjstvu i kod mladjih osoba i leči se isključivo insulinskom terapijom, i tip 2 (insulin-nezavisni) koji se javlja kod nešto starijih a često i kod gojaznih osoba. U svetu pa i u našoj zemlji se svake godine registruje sve veći broj novootkrivenih dijabetičara.

Tip 2 šećerne bolesti se javlja u preko 95% slučajeva. To je bolest modernog načina života koji se bazira na nepravilnoj i prekomernoj ishrani, lošim životnim navikama, čestim stresnim situacijama uz slabu ili gotovo nikakvu fizičku aktivnost. Osnovni mehanizam razvijanja bolesti je insulinska rezistencija odnosno smanjena efikasnost sopstvenog insulina. Vremenom, ako se bolest neadekvatno tretira, dolazi do potpunog prestanka lučenja insulina iz pankreasa. Uloga insulina u organizmu sastoji se u tome da unese glukozu, odnosno šećer iz krvi, do svih ćelija u organizmu i tako ih nahrani. Kod loše regulisane šećerne bolesti ćelije plivaju u šećeru ali su u stvari gladne usled nedostatka insulina.

Simptomi koji mogu ukazati na šećernu bolest su pojačana žeđ, pojačana glad, gubitak u telesnoj težini, učestalo mokrenje, malaksalost, nejasan vid, trnjenje i peckanje u ekstremitetima, gljivične infekcije kože, noktiju i genitalija, rane koje sporo zarastaju.

Za dijagnozu šećerne bolesti potrebna su bar dva merenja jutarnjeg šećera u krvi preko 7 mmol/l (pre obroka) ili ako je vrednost šećera preko 11 mmol/l (posle obroka). Ukoliko su jutarnje vrednosti izmedju 6.4 i 7 mmol/l potrebno je uraditi dodatne testove.

Lečenje šećerne bolesti zasniva se na pravilnoj ishrani (izbegavati koncentrovane ugljene hidrate – šećer, med, pekmez, slatkiše; zatim proizvode od belog brašna i zasićenih masti, kao i slatke napitke), zdravim životnim navikama i medikamentoznoj terapiji koja podrazumeva tablete ili insulin, ili njihovu kombinaciju.

Komplikacije šećerne bolesti obuhvataju promene velikih i malih krvnih sudova organa (srca, mozga, bubrega, mrežnjače oka) i ekstremiteta, kao i periferne nerve. Ako se šećerna bolest ne leči adekvatno može doći do slepila, otkazivanja bubrežne funkcije, amputacije ekstremiteta, a često i srčanog ili moždanog udara.

Preporuka je da i zdrave osobe bar jednom godišnje provere nivo šećera u krvi, posebno ukoliko imaju neke od navedenih tegoba, ako su gojazni ili ako u porodici već ima šećernih bolesnika.

Autor: Dr Dejan Dulić, specijalista interne medicine