Kad štitasta žlezda ne radi dovoljno ili radi previše?

27.05.2018. 18:23

Hipotireoza-smanjena funkcija štitaste žlezde je često oboljenje, naročito u ženskoj populaciji.Uzrok nastanka hipotireoze može da bude nedostatak joda i vidja se u zemljama sa manjkom joda u u hrani.Tamo gde joda ima dovoljno, najčešći uzrok smanjenog rada štitaste žlezde je autoimuno oboljenje- tireoiditis.Primena nekih lekova, terapija radioaktivnim jodom i operacija štitaste žlezde ili hipofizemogu takodje da dovedu fo hipotireoze. Bolest se prepoznaje po suvoći kože, lomljivoj kosi, krtim noktima, usporenom srčanom radu, slabijem pamćenju i koncentraciji, naglašenoj osetljivosti na hladnoću, apatiji, malokrvnosti, povećanju telesne mase, povišenom holesterolu, kod žena po produženom i obilnom menstrualnom krvarenju, kod muškaraca po smanjenom libidu. Simptomi su različitog intenziteta i zavise od uznapredovalosti bolesti, a većina simptoma se povlači nekoliko nedelja po započinjanju terapije.
Bolest se leči nadoknadom hormona štitaste žlezde u vidu tableta koje se uzimaju jednom na dan i u većini slučajeva, terapija je doživotna. Neke studije su pokazale da dodavanje selena u ishrani ili u vidu tableta može da smanji zapaljenski proces uzrokovan autoimunim tireoiditisom.
 
Hipertireoza- povećana funkcija štitaste žlezde se češće javlja kod mladjih ženskih osoba, dok muška populacija oboljeva osam do deset puta redje. uzrok hipertireoze je najčešće autoimuno oboljenje-Grejvs-Bazedovljeva bolest, ali može da se javi i u toksičnoj čvornovatoj strumi štitaste žlezde ili toksičnom adenomu. Prepoznaje se po ubrzanom srčanom radu, podrhtavanju ruku, pojačanom znojenju, mršavljenju uz normalan ili povećan unos hrane, brzom zamaranju, mišićnoj slabosti, izbočenosti očnih jabučica, često prisutnoj strumi-uvećanju štitaste žlezde, opadanju kose, niskim holesterolu, poremećaju menstrualnog ciklusa. Ne retko se javlja osteoporoza, slabljenje srčanog mišića i psihički poremećaji koji liče na psihozu. Lečenje je kod Grejvs-Bazedovljeve bolesti, primena lekova koji smanjuju stvaranje tireoidinih hormona. Lečenje se sprovodi nekoliko meseci, do dve godine, potom se, ukoliko se bolest nije stabilizovala, odlučuje o radikalnom načinu lečenja: primeni radioaktivnog joda ili operaciji štitaste žlezde. Toksični adenom se leči radioaktivnim jodom, a toksična čvornovata struma, operacijom.
 
 
Prim. dr sci. med. dr Snežana Polovina
 
Internista-endokrinolog
 
KLINIKA ZA ENDOKRINOLOGIJU, DIJABETES I BOLESTI METABOLIZMA
KLINIČKI CENTAR SRBIJE, BEOGRAD