HIPERTENZIJA - TIHI UBICA

27.05.2018. 17:52

Hipertenzija podrazumeva stanje trajno povišenih vrednosti krvnog pritiska iznad 140/90 milimetara živinog stuba, odnosno vrednosti kod kojih je rizik za nastanak neželjenih kardiovaskularnih događaja značajno povišen. Vrednosti između 120/80 i 140/90 mmHg predstavljaju prehipertenziju i moraju se tretirati promenom životnog režima i navika.

Hipertenzija se u principu deli na primarnu i sekundarne hipertenzije.

Primarna (esencijalna) hipertenzija predstavlja oko 90% svih hipertenzija i njen uzrok nije potpuno poznat iako se zna da su u igri mnogi faktori i to: genetska predispozicija, nagomilavanje natrijuma putem bubrega, niska porođajna težina, zadebljanje zidova krvnih sudova i endotelna disfunkcija, povišena aktivnost simpatičkog nervnog sistema, insulinska rezistencija i drugi. Hipertenziju svakako pospešuju gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, neumereno konzumiranje alkohola, pušenje, povišene vrednosti holesterola, hrkanje u snu i još neka druga stanja.

Sekundarne hipertenzije se javljaju kao posledice jasno definisanih oboljenja ili stanja i to: različite bolesti bubrega ili bubrežnih arterija, bolesti nadbubrežne žljezde, bolesti hipofize, oralna kontraceptivna sredstva i neki lekovi, hormonski poremećaji kod bolesti štitaste žljezde, urođeno suženje aorte, hipertezija u trudnoći i još neka stanja.

Hipertenzija je nezavisan i najvažniji faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.Hipertenzija je u značajnom procentu prisutna u populaciji, mnogo je češća nakon pedeste godine kada je ima oko 40% stanovništva, a nakon šezdesete godine preko 50%.

Nije retkost kod mladih, pogotovo kada postoji genetska predispozicija.

Povišen krvni pritisak dugo ne daje nikakve simptome a ako se ne leči posledice su pogubne, te ga s pravom nazivamo tihim ubicom. Potrebno je oko 15 do 20 godina da se ispolje prvi znaci bolesti ili komplikacije kada već može biti kasno.

Oko 50% nelečenih hipertoničara umire od srčanog infarkta ili slabljenja srca, 33% od moždanog udara, a oko 10 do 15 % od otkazivanja bubrega.

Obzirom na iznete podatke veoma je bitno na vreme prepoznati hipertenziju i adekvatno je lečiti.

Lakši oblici hipertenzije tretiraju se promenom životnog stila i navika (prestanak pušenja, redukcija telesne mase, povećanje fizičke aktivnosti i promena načina ishrane), dok teži oblici zahtevaju i primenu lekova pored navedenih mera. Lečenje sekundarnih hipertenzija podrazumeva tretman osnovne bolesti.

Normalizacijom krvnog pritiska smanjuje se i rizik za nastanak pomenutih komplikacija, pri čemu se kod dijebetičara lečenje provodi nešto agresivnije, dok je kod starijih osoba potreban izvestan oprez, obzirom da prekomerno snižavanje krvnog pritiska može biti kontraproduktivno.

Danas postoji veliki broj lekova za tretiranje hipertenzije, pristup je individualan i o njemu odlučuje lekar nakon  pregleda bolesnika.

Kontrola krvnog pritiska se može obavljati ambulantno ili u kućnim uslovima, pri čemu lekar odlučuje o promeni doze lekova ili eventualnoj zameni leka ili uvođenja novog.

U koliko već postoje komplikacije ili se sumnja u postojanje istih neophodno je obaviti i druge preglede kako bi se stekao uvid u stanje krvnih sudova, srca i bubrežne funkcije. Radi se o relativno jednostavnim procedurama (laboratorijske analize, Doppler sonografija krvnih sudova vrata, ehokardiografija) koje u mnogome mogu pomoći da se preduprede katastrofalne posledice koje mogu nastati kao posledica hipertenzije ali i drugih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Autor: Dr Dimitrije Dončenko, Kardiolog